beats by dre cheap

cigaru, samo jednu jos

pusim vec od petnaeste godine. znas, ono svi puse pa kad tad i ti pripalis sebi jednu. onako da vidis kako je. pa drugu, pa trecu i tako krene. pokuso sam prestat. bogami jesam. al nemre. ne'am ja te snage. i stas kad svi oko tebe dime ?! a znas kako je ujutro kad ustanes ono sjednes uz kahvu i zapalis onu jutarnju, prvu. to mi je cejf. bez cige mi ne krene dan. ne pusim puno. u vrh glave jednu kutiju na dan. samo u drustvu. kad izadjem i kad ucim. kad ucim onda pusim puno. bolje mi ide onda. lakse pamtim. u pocetku sam krijo od staraca. ali jednog dana mi stara nasla kutiju ronhilla i onda krenula inkvizicija. sve dok nisam prizno. navikli su se. digli ruke. ma prestat cu. kad tad. kad zavrsim studije. kad nemoro ovoliko da ucim. samo me mori ovaj kasalj. nikako da prestane. prokleta prehlada. za novu godinu sam izaso u majici sav znojav van i fasovo dobru gripu. drzala me dvajest dana. temperatura, kasalj i svi ti folovi. ali prodje i to. samo kasalj ostade. i ponekad imam ko neku temperaturu. jebiga. bio sam prije tri sedmice kod ljekara i dao mi je sredstvo za iskasljavanje. od tada je puno bolje. sada samo povremeno kasljem. cim mi prodje ovaj prokleti ispit bogami cu se odrec ovih cigareta. al me je bas krenulo ovo ucenje sad. u petak sam bio kod snimanja pluca, kaze doktor da ne fulimo neku upalu pluca ili tuberkulozu. sta ja znam. haj i to sam uradio. zove me danas moj ljekar. kaze hoce da me vidi. rece vidio nesto u plucima sto mi ne moze rec preko telefona. kad sam mu doso, reko mi je da moram biti jak. da i za to ima rijesenje. daj covjece reci mi sta mi je. s tihim, mirnim, ali tugaljivim glasom rece: "svi znakovi pokazuju da najvjerovatnije imate rak pluca!" ko da to nisam ja. ko da to nekome drugom prica. ko da sam ja posmatrac toga svega. ne. nije moguce. soba se vrti. sve se vrti. nisam to ja. pa nemam ja tih godina. mora da je se preso. osamucen idem kuci. valja ovo provarit. reko je da mi je rezerviso mjesto na klinici. hirurzi su vec upuceni. sutra im se trebam javit. kaze ima sanse. momak ima tek 27 godina. samo ga tiho slusam. i ne znam sta kazem. da li ima tu sta da se kaze ? ta bolest od sada ima lice. ima i ime. za mene. ovo nije nikakvo pametovanje. i nikome ne zelim kvarit cejf pusenja. zaboravite sta sam pricao. jer ovo ustvari nije vasa prica, nije moja, samo njegova ...

obecana zemlja
http://gastarbajter.blogger.ba
14/03/2005 20:01